р. 121–219;
Škoda K., Držić N. Op. cit., р. 75.
Вукмановић J. Паштровићи, с. 291; Ђорђевић Т. Природа у веровању и предању…, с. 86–87; Караџић В. Живот и обичаjи…, с. 30; он же. Српски рjечник…, с. 56; Кличкова В. Указ. соч., с. 162–176: Кулишић Ш., Петровић П., Пантелић Н. Указ. соч., с. 292–293; Gavazzi M. Op. cit., p. 37–40;Ilić L. Op. cit., p. 122–123; Kuret N. Op. cit., p. 163, 216–242; Miličević J. Običaji i verovanja uz gospodarske radove u srednjoj Istri. — «Narodna umjetnost», kn. 4. Zagreb, 1966, s. 197; Sajfert-Pokupska M. Op. cit.
Караџић В. Живот и обичаjи…, с. 31; Blažeka N.J. Op. cit., p. 71; Filipović M. Različita etnološka građa iz Vojvodine, s. 21, 56; Gavazzi M. Op cit., p. 38.
Антониjевић Д. Указ. соч., с. 187–191; Бошковић-Матић М. О Ђурђевданским обичаjима у источноj Србиjе. — В кн.: Рад. IX, с. 357–362; Вукмановић J. Прољећне обичаjи, с. 261–269; Делиниколова З. Указ. соч., с. 163–167; Ђорђевић Др. Живот и обичаjи…, с. 378–384; Ђорђевић Т. Природа у веровању…, с. 84, 91, 223–224; Караџић В. Српски рjечник, с. 156–157; Кнежевић С., Jовановић M. Jарменовци. СЕЗб, књ. LXXIII. Београд, 1958, с, 113–114; Кулишић Ш., Петровић П., Пантелић Н. Указ. соч., с. 22, 40–41, 48, 59, 74–75, 93, 119, 124, 147; Миjатовић С. Левач и Темнић. — СЕЗб, књ. VII. Београд, 1907, с. 102–107; Миладиновци, с. 474–475; Милићевић М. Указ. соч., с. 115–122; Неготинска Краjина, с. 387–388; Николић В. Природа у веровањима и обичаjима у Сретечкоj Жупи. — «Гласник Етнографског института САНУ», књ. IX–X. Београд. 1961, с. 130–133; Оровић С. Ђурђендански обичаjи. — В књ.: Рад IX, с. 371–372; Etnološko-foikloristička istraživanja u Zepi. — GZM, sv. XIX. Sarajevo, 1964, s. 203–205; Fučić B. Sveti Juraj i Zeleni Juraj. — Zbornik, kn. 40. Zagreb, 1962, s. 129–135; Gavazzi M. Op. cit., p. 35–56; Huzjak V. Zeieni Juraj. Zagreb, 1957, s. 1-41;;Ilić L. Op. cit., p. 126–129; Kreševljaković H. Običaji kod musiimana o Jurjevu (Sarajevo u Bosni). — In: «Arhiv…», s. z. 257; Kuret N. Op. cit., p. 266–289; Ledić F. Mitologija slavena. Zagreb, 1969, s. 165–167; Nedeljković D. Đurđevsko jagnje i «kravaj» u Maleševu kao partipacioni relikt primitivnog kolektivnog menlaliteta. — «Vjesnik etnografskog muzeja u Zagrebu», kn. 4. Zagreb, 1938, s. 1–5; Škoda K., Držić N. Op. cit., p. 75.
Антониjевић Д. Указ. соч., с. 208–210; Дробњаковић Б. Указ. соч., с. 210; Миjатовић Б. Указ. соч., с. 108; Миладиновци, с. 474, 476; Филиповић М. Голо Брдо, с. 81; Gavazzi M. Op. cit., p. 56–60; Ilić L. Op. cit., p. 131–132; Kuret N. Op. cit., p. 271–317; Škoda K., Držić N. Op. cit., p. 75; Vukanouič T. Op. cit., p. 105–106.
Кулишић Ш., Петровић П., Пантелић Н. Указ. соч., с. 59, 271–272; Филиповић М. Белешке о народном животу и обичаjима на Гласинцу. — ГЗМ. Историjа и етнографиjа, св. X. Сараjево. 1955, с. 126–127; он же. Различита етнолошка грађа из Црие Горе и Санџака, с. 193; Etnološko-foikloristička istraživanja u Zepi, s. 205; Filipović M. Majevica, s. 183; он же. Različita etnološka građa iz Vojvodine, s. 21; Gavazzi M. Op. cit., p. 61–69; Ilić L. Op. cit., p. 137–143; Kuret N. Op. cit., t. II. «Poletje», Celje, 1967, p. 7–18.
В селах Пирота (Македония) пресвета имела место через неделю после троицы.
На юго-востоке Македонии, например, молодые мужчины с саблями в руках исполняли сложные хореографические композиции, за что зрители одаривали их деньгами, которые обычно тратились на общесельские нужды.
Делиниколова З. Указ. соч., с. 168; Дробњаковић Б. Указ. соч., с. 216–219; Зечевић С. Неке елементи генезе власотиначких краљица. — «Лесковачки зборник» VI. Лесковац, 1966, с. 137–138; он же. Предања о русалиским гробљима у источноj Србиjи. — «Народно стваралаштво», св. 3–4. Београд, 1962, с. 235–243; Караџић В. Живот и обичаjи…, с. 38–39; Кулишић Ш., Петровић П., Пантелић Н. Указ. соч., с. 113, 172–174; Filipović M. Različita etnološka građa iz Vojvodine, s. 21; Gavazzi M. Op. cit., p. 69–81; Gušić M. Običaj lejlja kao historijski spomenik. — In: Narodni običaj lejlje-kraljice (Gorjani-Đakovština) kao historijski spomenik. Zagreb, 1967, s. 23–40; Ilić L. Op. cit., p. 145–153; Kuret N. Op. cit., t. II, p. 19–46; Lechner Z. Lejlje ili kraljice. Opis običaja. — In: Narodni običaj lejlje-kraljice…, s. 11–21; она же. Običaj kraljice u Dalju. — «Osiječki zbornik», br. VII. Osijek, 1960, s. 177–185.
Архив на Етнографския институт и музей (далее: АЕИМ), № 697-II, с. 13; № 698-II, с. 12.
Маринов Д. Народна вяра и религиозни народни обичаи. — В кн.: «Сборник за народни умотворения и народопис» (далее: Сб НУ). София, 1914, кн. 28, с. 356–357; Арнаудов М. Български народни праздници. София, 1943, с. 54–56; Вакарелски Х. Българските празнични обичаи. София, 1943, с. 23–24; Младенов Х., Кодов Ст. и Вакарелски Хр. Бит и език на тракийските и малоазийските българи, ч. I; Вакарелски Х. Бит. София. 1935, с. 421–422.
Марр Н.Я. Фрако-армянский Sabadios ot vat и сванское божество охоты. — «Известия Академии наук». СПб. 1912, кн. 72, с. 827–830.
Маринов Д. Народна вяра…, с. 359; Вакарелски Х. Бит, с. 422.
Маринов Д. Жива старина, кн. I. Русе, 1891, с. 107–109; Арнаудов М. Български народни праздници, с. 55; Бешевлиев В. Религията на прабългарите. — «Българска историческа библиотека», София, 1930, год III, кн. 2, с. 35.
Маринов Д. Народна вяра…, с. 360; он же. Жива старина, кн. 1, с. 110–113; Захариев Й. Кюстендилско крайще. — Сб НУ, кн. 32, с. 173.
Маринов Д. Народна вяра…, с. 360–362; Мартинов А. Народописни материали от Граово. — Сб НУ, кн. 49, с. 730; Шишманов И. Принос към българската народна етимология. — Сб НУ, кн. 9, с. 528–534, АЕИМ, № 697-II, с. 12, № 698-II, с. 11, № 700-II, с. 7, 120; Живанчивић Вл. Волос-Велес, словенско божанство териоморфног порекла, — «Гласник Етнографског музеjа». Београд, 1963, кн. 26, с. 43.
Вакарелски Хр. Бит, с. 432; он же. Етнография на България. София, 1974, с. 605–606; Арнаудов М. Фолклорни приноси от Родопско. — Сб НУ,
